Emocionalna Inteligencija (EQ): Zašto je Važnija od IQ-a?

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Ali šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi, tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Da biste bolje razumeli svoju emocionalnu inteligenciju, možete odgovoriti na sledeća pitanja sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.

Očekivani odgovori su: 1. N, 2. T, 3. T, 4. T, 5. T. Ako imate više od 5 nepoželjnih odgovora, možda vam je potrebno raditi na EQ.

Zašto je EQ važnija od IQ-a?

Emocionalna inteligencija je zaista važna, pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije, koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o emocijama: Amigdala i epifiza

Za naše emocije kriva je izvesna žlezda – amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija, i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Epifiza, ili pinealna žlezda, takođe igra važnu ulogu u našem emocionalnom životu. Luči melatonin, hormon koji utiče na stabilnost emotivnog sveta i usporavanje procesa starenja, kao i serotonin, hormon sreće.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština.

Saveti za poboljšanje EQ:

• Budite svesni svojih emocija i reakcija.
• Vežbajte samokontrolu i strpljenje.
• Razvijajte empatiju – pokušajte da razumete osećanja drugih.
• Komunicirajte otvoreno i iskreno.
• Učite da rešavate konflikte konstruktivno.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece i da ih nauče da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka.

Decu možemo da naučimo da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će deca prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i zadovoljstvo u životu. Za razliku od IQ-a, EQ se može razvijati tokom celog života. Rad na sebi, svest o sopstvenim emocijama i razumevanje tuđih osećanja mogu nas učiniti ne samo uspešnijim, već i srećnijim ljudima.