Pravnička Karijera u Srbiji: Realnost, Izazovi i Put Napred

Violeta Radenović 2026-02-20

Dubinska analiza stanja na tržištu rada za pravnikе u Srbiji. Istražujemo izazove zapošljavanja, plate, ulogu veza, advokaturu, te pružamo savete za mlade pravnikе u potrazi za karijernim putem.

Pravnička Karijera u Srbiji: Između Sna, Realnosti i Borbe za Opstanak

Pravni fakultet je dugo vremena važio za jedan od najprestižnijih i najsigurnijih izbora za mlade ljude u Srbiji. Međutim, današnja realnost pred mnogim diplomiranim pravniciма postavlja ozbiljne prepreke. Temeljna dilema - da li ostati u mestu i nadati se nečemu ili aktivno tragati za alternativnim putem - postaje sve prisutnija. Ovaj članak nastoji da osvetli kompleksnu situaciju na tržištu rada za pravnikе, analizirajući uzroke, izazove i moguće puteve kroz iskustva i razmišljanja samih pravnika.

Tržište Prezasićeno, a Prilika Malo

Jedan od klijučnih problema sa kojim se suočava pravnička profesija jeste ogroman broj novih diplomiranih pravnika koji godišnje izađu sa fakulteta. Državni i privatni fakulteti kontinuirano "proizvode" stotine novih kadrova, dok kapaciteti tržišta apsorpcije ostaju isti ili se čak smanjuju. Kao što je jedan korisnik foruma primetio, po prvi put je ostalo slobodnih mesta na renomiranim državnim fakultetima, što možda ukazuje na to da se konačno ljudi opametili i vide da perspektiva nije sjajna. Previše pravnika, premalo dobrih poslova - ova jednostavna jednačina definiše sukob ponude i potražnje, gde poslodavac uvek ima prednost.

Ova kriza nije samo brojčana. Ona je i kvalitativna. Mnogi poslodavci, svesni da imaju izbora, nude početne plate koje su ispod svakog dostojanstva. Priče o pravosudno ispitanim pravniciма koji rado prihvataju poslove za 35.000 dinara, samo da ne bi sedeli kući, postale su uobičajene. Ovakva situacija snižava vrednost rada cele profesije i stvara začarani krug: ako jedan ne pristane na mizeriju, pristaće drugi, a godine neumitno prolaze.

Ponos, Ponizavanje i Borba za Preživljavanje

Debata oko toga šta je prihvatljivo, a šta ponižavajuće, prožima sva razmišljanja mladih pravnika. Sa jedne strane, postoji stav da je svaki pošten posao dobar, posebno u uslovima kada neko nema nikoga da ga izdržava, kada su u porodici oboleli ili kada jednostavno "promaja duva kroz džepove". U takvoj situaciji, i 1.000 dinara je više nego 0. Rad u pelenama, na tehnickim pregledima ili u prodavnici deluje kao realnija opcija od čekanja idealnog pravničkog posla.

Sa druge strane, uporna je ideja da pristajanjem na takve uslove pravnici samim sebi jedni drugima skidaju cenu rada

Ova tenzija između ponosa i nužde često vodi do nesporazuma i međusobnog osuđivanja unutar same profesije. Oni koji pristaju na niske plate često se doživljavaju kao realisti, dok oni koji odbiju mogu biti označeni kao razmaženi. Međutim, suština leži u ličnim okolnostima i nemogućnosti da se napravi jedinstveni recept za sve.

Advokatura: Rudarski Put ili Ispunjavanje Sna?

Za mnoge, advokatura predstavlja vrhunac pravničke karijere - put do samostalnosti, priznanja i, potencijalno, dobrih primanja. Međutim, realnost ulaska u advokaturu bez ikakve veze ili porodične pozadine opisuje se kao rudarski put. Period pripravništva može biti težak i slabo plaćen, a nekada i potpuno neplaćen ("volontiranje"). Čak i nakon položenog pravosudnog ispita, put ka stabilnoj zaradi je dug i neizvestan.

Iskustva onih koji su krenuli ovim putem govore o radnim danima koji traju po 12 sati, o stalnom nošenju posla kući, o ogromnim troškovima održavanja kancelarije (zakup, porezi, doprinosi, članarina) i o izuzetno teškom naplaćivanju usluga od klijenata. "Sve što zaradim ode na obaveze," priznaje jedna advokatkinja u početku karijere. Pored toga, nelojalna konkurencija, spori sudovi i zabrana reklamiranja dodatno otežavaju položaj mladih, samostalnih advokata.

Ipak, za one koji istinski vole profesiju, ove prepreke su deo puta. Advokatura nije posao za platu, već ulaganje u budućnost. Nakon nekoliko teških godina, stvari se mogu stabilizovati. Ključni faktori za uspeh su upornost, kontinuirano učenje, izvrsno poznavanje materije i, nažalost, često i mreža poznanstava koja donosi klijente.

Državni vs. Privatni Sektor: Traganje za Sigurnošću

U potrazi za stabilnošću, mnogi pravnici okreću se državnom sektoru - sudovima, tužilaštvima, javnim preduzećima ili ministarstvima. Ovde se, u teoriji, nude fiksno radno vreme, sigurnost zaposlenja i jasna putanja napredovanja. Plate, iako često niže nego u uspešnim privatnim firmama, mogu biti pristojne (npr. sudijski saradnik 50-70.000, sudija preko 100.000 dinara).

Međutim, ulazak u državni sektor je često još hermetičniji nego u privatni. Veza i preporuka su gotovo nezaobilazni uslov. Konkursi se često pišu za unapred određenog kandidata, a procedure su formalnost. Kao što jedan iskustvo deli, na razgovor u državnu firmu se dolazi preko veze, a onda se radi psihološki test samo da bi se reklo da je konkurs fer, dok se zaposli osoba sa najjačom vezom.

Privatni sektor nudi drugačije izazove. Plate mogu varirati od potpuno neprihvatljivih (30-40.000 za ispitanog pravnika) do veoma dobrih u velikim, uspešnim kompanijama ili bankama. Ali i tu je potrebno iskustvo ili, opet, preporuka. Pozicije pravnika u velikim korporacijama su retke i veoma tražene.

Javni Beležnici i Notari: Monopol sa Dvostrukim Dnom

Rad kod javnog beležnika (notara) na prvi pogled deluje kao dobra opcija - posao je uvek vezan za određenu materiju, a kancelarije su dobro posjećene. Međutim, iskustva zaposlenih govore o drugom. Plate pripravnika i saradnika mogu varirati od sramotno niskih (30-35.000) do pristojnih (55-60.000), u potpunosti zaviseći od volje i darežljivosti samog beležnika. Radno vreme je često nepoštovano, sa čestim prekovremenim radom, a posao može postati rutinski i nezahvalan. Što je najgore, ova grana je izrazito monopolizovana i nasledna, što mladim pravniciма ostavlja malo prostora za napredovanje osim ako nisu upravo u toj porodici.

Da li Postoji Izlaz? Strategije i Saveti

U ovako teškoj situaciji, šta mladi pravnik može da uradi? Odbijanje da se pomiri sa status quo može biti prvi korak. Evo nekoliko pravaca razmišljanja koji proizilaze iz diskusija:

Specjalizacija i Dodatne Veštine: U današnje vreme, samo diploma pravnog fakulteta nije dovoljna. Posebno cenjeni su oni sa znanjem iz određenih oblasti (intelektualna svojina, IT pravo, poresko savetovanje), odličnim poznavanjem stranih jezika ili čak programerskim veštinama. Učenje web programiranja ili digitalnog marketinga može otvoriti potpuno nova vrata, bilo za paralelnu karijeru, bilo za potpuni preokret.

Mrežiranje i Stvaranje Kontakata: Iako zvuči cinično, poznanstva i preporuke su često ključni. Aktivno uključivanje u stručna dešavanja, volontiranje (čak i ako je neplaćeno, ali na mestu gde se mogu steći korisni kontakti), održavanje dobrih odnosa sa profesorima i kolegama može doneti neočekivane prilike.

Geografska Fleksibilnost: Šanse za zapošljavanje u Beogradu su nesrazmerno veće nego u manjim gradovima ili unutrašnjosti. Razmisliti o preseljenju, makar privremeno, može biti teška, ali neophodna odluka za početak karijere.

Prekvalifikacija i Otvaranje Ka Novim Granama: Sve je više primera ljudi koji su diplomirani pravnici, ali uspešno rade u sasvim drugim oblastima - IT sektoru, marketingu, pisanju, diplomatiji. Diploma pravnog fakulteta dokazuje sposobnost za analitičko razmišljanje, učenje i istrajnost, što je vredno u bilo kojoj profesiji.

Borba za Kolektivna Prava: Pojedinačno pristajanje na sve lošije uslove vodi u propast. Kolektivna svest i eventualno udruživanje u cilju zaštite profesionalnih standarda i dostojanstva mogu biti dugoročno jedino rešenje za podizanje ugleda i vrednosti cele profesije.

Zaključak: Između Realnosti i Sna

Pravnička profesija u Srbiji nalazi se na raskršću. S jedne strane je teška ekonomska i društvena realnost koja generiše nezaposlenost, niske plate i otužne početne uslove. S druge strane je snažna želja mnogih mladih ljudi da se bave time što vole i za šta su se školovali.

Odgovor na pitanje "da li ostati u mestu i nadati se nečemu" svakako ne može biti jedinstven. Za neke će biti ispravno da se bore i trpe početne muke u advokaturi ili državnoj službi, verujući da će se vremenom situacija popraviti. Za druge će pametnije biti da iskoriste svoju inteligenciju i sposobnosti u drugim, perspektivnijim granama, gde će njihov rad biti bolje vrednovan.

Konačno, najvažnija poruka koja proizilazi iz brojnih iskustava je da je neophodno ceniti sebe i svoj rad. Bez obzira na izabrani put, treba biti svestan svoje vrednosti i ne dozvoliti da teške životne okolnosti ili pohlepa poslodavaca potpuno poniže godine uloženog truda i obrazovanja. Budućnost profesije zavisi od toga koliko će njeni pripadnici danas biti spremni da se bore ne samo za sopstveni opstanak, već i za dostojanstvo celokupne struke.